О Савезу

Савез слијепих Републике Српске основан је 26. септембра 1992. године и регистрован у Вишем суду у Бањој Луци рјешењем број. Ф-1-157.
Распадом СС БиХ  и оснивањем Савеза слијепих Републике Српске настављен је континуитет у раду на заштити слијепих и слабовидих лица.
Својом организационом мрежом од 12 међуопштинских, 2 градске и 8 општинских организација покрива цијелу територију Републике Српске и броји око 2000 чланова .
Највиши орган управљања Савезом је Скупштина која броји 18 чланова а бирају се на мандат од четири године .
Управљачко тијело Савеза је предсједништво које броји седам чланова .
Савез слијепих има надзорни одбор и статутарну комисију од по три члана као и осам сталних и привремених радних тијела и комисија.
Сједиште Савеза слијепих је у Бањој Луци у улици Фране Супила бр. 31ф.
Савез има своју стручну службу од четири члана која обавља административно-техничке послове Савеза.
Почетком јесени, 26. септембра 1992. године, у Бањој Луци је одржана оснивачка Скупштина Савеза слијепих и слабовидих Републике Српске, која је тада, због ратних прилика, успјела окупити делегате из четири Међуопштинске организације: Бањалука, Приједор, Добој и Градишка.
Током ратних година, дјеловање Савеза фокусирано је на пружање помоћи слијепим и слабовидим лицима кроз обезбјеђивање хране, хигијенских артикала и одјеће. Својом хуманитарном активношћу Савез је допринио збрињавању избјеглих и расељених слијепих и слабовидих лица. Сумирајући резултате збрињавања, може се рећи да је популација слијепих РС имала максималну подршку и помоћ од своје организације.
Паралелно са социјално хуманитарном активношћу Савез је настојао проширити своју мрежу дјеловања тако да се крајем 1995. године и почетком 1996. године успоставила организациона мрежа са 15 Међуопштинских и Градских организација, које су преко својих подружница покриле све општине Републике Српске.
Развој Савеза може се подијелити на три фазе и то:

  • фаза оснивања и самоодржања,
  • фаза утемељења реформи
  • фаза развоја.

Као што је наглашено, у претходном дијелу фаза оснивања и самоодржања је фаза која се одвијала током ратних година од 1992. године до краја 1995. године. Овај период је значајан са аспекта континуираног дјеловања на збрињавању чланства и обезбјеђивању основних животних потреба. У овој фази настављен је континуитет бившег Савеза, на просторима које је током рата покривала Република Српска. Тај се простор током рата проширивао и помјерао у складу са развојем војно политичке ситуације, а активисти наших организација настојали су пружити сву неопходну помоћ чланству на један организован начин. Програмски циљеви и задаци су у тој фази рада сведени на социјално хуманитарни аспект.
Друга фаза, фаза утемељења и реформи карактерише период од 1996. године до 2000. године. У овом периоду, Савез је своје програмске циљеве и задатке утемељио доношењем новог Статута, којим је дефинисана широка лепеза програмских циљева и задатака у свим областима живота и рада слијепих лица. У овом периоду је утемељен и Споразум који су потписале све чланице које су се обавезале на поштивање организационе шеме и зоне одговорности МОС и ГОС, као основних начела и принципа дјеловања организација унутар Савеза. Наравно, основни оснивачки акт, Статут Савеза, уоквирио је све организације слијепих у јединствену организацију чије чланице се обавезују на рад и дјеловање по установљеним правилницима и упутствима које смо доносили на органима Савеза.
Године 1998. смо усвојили јединствену дефиницију сљепоће усклађену са дефиницијом сљепоће Свјетске здравствене организације. Сходно томе утврђени су и нови очни и матични картони и члански картони као јединствени обрасци који су се почели користити од те године на цијелој територији РС у свим локалним организацијама. На тај смо начин ускладили јединствену евиденцију о чланству.
У овој смо фази формирали, заједно са Савезом слијепих грађана Федерације БиХ, Унију слијепих БиХ 1997. године, путем које смо се учланили у Балкански консултативни комитет, Европску унију слијепих и Свјетску организацију слијепих. Чланица горе набројаних форума слијепих на међународном плану постали смо званично 1999. године.
На тај смо начин стекли легитимност на унутрашњем и на међународном плану.
Трећа фаза развоја Савеза обухвата период од 2000. године до данас. Развој Савеза огледа се у изградњи прије свега просторних капацитета на локалном нивоу, гдје су створене претпоставке за обезбјеђивање пословних просторија за рад канцеларија Међуопштинских и Градских организација слијепих, а истовремено су покренуте иницијативе и урађени планови за изградњу објекта КИЦ-а са библиотеком за слијепе. Објекат је изграђен и свечано предан на кориштење за Видовдан 2006. године, а наш Савез је у нове просторије преселио у октобру исте године.
Поред ове развојне компоненте, развили смо и мрежу мини предузећа у локалним организацијама.
У овом периоду Савез је био организатор и носилац послова око организовања трију значајних међународних конференција које су организоване маја 2000 године под називом "Самосталан живот", 2002. године у септембру под називом "Рехабилитација и запошљавање" и састанак Балканског консултативног комитета Европске уније слијепих у јуну 2007. године.
Одржавање ових значајних међународних конференција допринијело је конкретнијем рјешавању и доношењу прописа и увођењу међународних стандарда у нашој средини.
Савез је до сада организовао низ округлих столова, семинара на актуелне теме из области уклањања архитектонских баријера, образовања, рехабилитације, информисања, социјалне и здравствене заштите и слично, а све је то било у функцији имплементације стандардних правила и Конвенције о правима особа са инвалидитетом УН-а.
Организованим наступом обезбједили смо квалитетније услове за упражњавање спортских и културних потреба чланства, нарочито кад је ријеч о развоју шаха и куглања међу слијепима.
У току треће фазе рада и постојања Савеза, дали смо посебан допринос развоју инвалидског покрета у Републици Српској па и у Босни и Херцеговини.
Четверогодишњим предсједавањем Координационим одбором организација инвалида РС, утицали смо на развој и других организација инвалида и испољили значајан утицај на надлежне органе власти како би се директније укључивали у рјешавање многобројних потешкоћа у животу и раду инвалида.
Несумњиво је да је Савез у овом периоду учврстио и хомогенизовао све организације слијепих у РС и израстао у снажан ослонац и стожер слијепих у Републици.
Свјесни смо чињенице да нисмо постигли ни изблиза оно што подразумјева адекватну заштиту слијепих и слабовидих лица, међутим наши непрекидни напори на усклађивању домаћег законодавства са међународним стандардима почели су да дају и конкретне резултате. Економско социјални положај нашег чланства и положај наших организација, према нашим очекивањима морао би се побољшати.
Предстоји нам, на том путу, дуг и напоран континуиран рад да би постигли очекивано.
Увјерени смо да ће се развојни пут нашег Савеза наставити на добро зацртаним и трасираним стазама, те да ће се за добробит нашег чланства обезбједити квалитетни односи, који ће допринијети јачању свеукупне заштите и јачању положаја слијепих и слабовидих лица и њихове организације.