Спорт и шах

У складу са циљевима и програмским опредјељењима, наш Савез придаје велику пажњу и значај спортским активностима. Због специфичности свог хендикепа и ограничености кретања, слијепима је више него другима неопходна свака физичка активност што се у доброј мјери може остварити кроз спорт и рекреацију.
Најзаступљенија спортска дисциплина међу слијепима Републике Српске је куглање које се организовано и у континуитету спроводи од 1997. када је одржано и прво републичко првенство. Најатрактивнија и физички најзахтјевнија игра за слијепе је голбал, која се након више година стагнације и мировања реактивирала и у Републици Српској. Ова дисциплина се спроводи и на параолимпијским играма и призната је као једина аутентична игра слијепих. Атлетика и пливање су веома слабо, готово никако, заступљени спортови код нас. Поред поменутих спортова, који су традиционални међу слијепима, у новије вријеме развијају се и друге спортске гране, као што су пикадо, вожња тандем бицикла, фудбал и други спортови.
Развоју спортских дисциплина код нас Савез доприноси кроз организовање спортских такмичења на локалном, републичком и државном нивоу и кроз омасовљавање такмичења, обезбјеђивањем спортске опреме, реквизита и провођењем тренинга и стручног рада с талентованим спортистима и шахистима, организујемо тренинге које проводе тренери и најистакнутији спортисти и шахисти.
У циљу развоја спорта, међу слијепима у РС, се формирају спортска друштва и клубови, који дјелују у склопу локалних организација слијепих. До сада је регистровано три таква спортска друштва у Републици Српској и то у Бањој Луци, Источном Сарајеву и Зворнику.
Спортско друштво „Вид“ из Бања Луке је послиједњих година активно укључено у куглашку и голбал лигу Србије, у склопу које биљежи запажене резултате.
Подршку развоју спорта нашем Савезу пружају локална заједница, Министарство за породицу, омладину и спорт РС и Министарство цивилних послова БиХ.
Поред развоја спорта и шаха међу слијепима РС, Савез развија и друге видове рекреативно спортског карактера као што су разне забавне игре и то: домине, „Човјече, не љути се“, јамб, игре с картама и друге забавне игре.

Куглање

Куглање је спортска дисциплина које се изводи на стандардним кугланама са двије, четири, шест или осам стаза. Дужина стаза је 19,5 метара, мјерено од краја даске за бацање до средине основе првог чуња, а ширина стазе је 1,2 метра. На крају стазе се налази девет чуњева које куглаш обара куглом тежине 2,85 кг, промјера 160 мм. Сваки оборени чуњ рачуна се као један поен. Такмичари изводе 120 хитаца у пуне (уз све подигнуте чуњеве). Зависно од броја стаза на куглани, времена за одвијање такмичења као и броја пријављених учесника број хитаца се смањује што и није у складу са куглашким правилима. Куглаши се на основу остатка вида разврставају у три такмичарске категорије:
Б1 – без остатка вида у оба ока до перцепције свјетла, али без могућности распознавања обриса руке на било којој удаљености или у било којем смјеру,
Б2 – од могућности распознавања обриса руке до оштрине вида 2/60 или видног поља мањег од 5 степени,
Б3 – од оштрине вида 2/60 до оштрине вида 6/60 или видног поља већег од 5, а мањег од 20 степени.
До 2001. године куглаши су се такмичили по старим правилима   тј. Били су разврстани у двије такмичарске категорије: Б1 – слијепа лица и Б2 – слабовиди такмичари.
Куглашка активност у Републици Српској спроводи се организовањем квалификационих такмичења на локалном нивоу, позивних такмичења      и републичких првенстава. Наши такмичари имају веома запажено мјесто и у лиги слијепих куглаша Србије, а тројица од њих су 2002. године наступила и на петом европском куглашком првенству слијепих које се одржало у Трстени у Словачкој, гдје су постигли просјечне резултате.
Савез слијепих Републике Српске је до сада, уз домаћинство Бањалуке, Приједора, Билеће, Брода, Градишке, Зворника и Шамца, био организатор једанаест појединачних и четири екипна првенства слијепих и слабовидих куглаша Републике Српске, као и једног појединачног и једног екипног на нивоу Босне и Херцеговине. На свим првенствима за троје првопласираних по свим категоријама Савез је обезбједио медаље, дипломе и новчане награде.

У циљу подизања кондиције, организујемо разне излете, планинарење и слично.

Шах

Шах се појавио једног давног датума, који се губи у магли протеклих вијекова. Историчари тврде да је угледао свјетлост дана први пут у Индији, у свом првобитном облику „чатуранги“. Касније је претрпио извјесне модификације и прије него што је добио данашње име био је „шатранџ“.

Али о томе када је и гдје је настао шах, још и данас се ништа не зна поуздано а шаховски писци и хроничари прибјегавају разним анегдотама и легендама о његовом постанку. Поуздано се зна једино да је његова прадомовина негдје у Азији, са најприхватљивијом претпоставком да би то могло да буду Персија или Индија.
Иначе, шаховска игра први пут се спомиње 600. године нове ере у персијском спјеву „Каранамак“, о животу владара Артаксерксеса. Прва шаховска књига објављена је у Арабији у IX вијеку, а најстарија забиљежена партија датира из X вијека а одиграна је у Индији.
Шах је таква интелектуална дјелатност која у себи садржи и у којој се сучељавају компоненте и спорта и умјетности и науке. Шах може да буде осим тога и игра, забава и разонода. У шаху се најбоље огледају човјечији темперамент и карактер. Шах је и математика и геометрија. Шах је борбена вјештина у којој се мора планирати, смишљати, у којој бољи стратег побјеђује. Шах је, једном ријечју, живот у малом.
Познато је да и слијепа и слабовида лица веома радо и често играју ову древну игру, а поједини од њих постижу врхунске резултате, не само у међусобним надметањима, него и у конкуренцији шахиста без оштећења вида.
Шаховска табла је прилагођена слијепим шахистима у смислу да су црна поља испупчена, физички издигнута, у односу на бијела, а боја фигура се разликује такође зависно од неке физичке ознаке на самим фигурама. Међутим, пошто је шах мисаона игра, многи слијепи све комбинације стварају у глави - „игра на слијепо“, тако да шаховска табла служи више као мјесто гдје се одигравају већ унапријед смишљени потези и комбинације.
Историја шаха међу слијепима, од 1960. године до данас, је богата и славна. До сада је одиграно дванаест олимпијада слијепих шахиста, а на свим је наступила и репрезентација Савеза слијепих Југославије односно Србије и Црне Горе. На прве двије освојили су златне, а на наредних седам сребрне медаље. Као најбољи слијепи шахисти истичу се: Миленко Чабаркапа из Београда који је као досадашњи рекордер учествовао на једанаест олимпијада, на првом и другом свјетском првенству слијепих шахиста 1966. и 1970. у Њемачкој и Холандији освојио је прво мјесто, а 1975. у Њемачкој на трећем свјетском првенству био је трећи. Године 1960. као једини слијепи учесник, побједио је на међународном мајсторском турниру који се одиграо у Италији (Ла Специја), на отвореном међународном велемајсторском турниру који се одиграо у Опатији 1985. у конкуренцији 205 шахиста заузео је тринаесто мјесто. Господин Миленко Чабаркапа је једини слијепи шахиста са подручја бивше Југославије који носи шаховску титулу „Интернационални мајстор“. Слијепи шахиста ФИДЕ, мајстор Драгољуб Баретић из Новог Сада, освојио је бронзану медаљу на трећем свјетском првенству слијепих шахиста које се одржало 1978. у Брижу, а 1965. и 1966. био је првак Војводине у конкуренцији шахиста који немају оштећење вида. Као једини слијепи шахиста 1961. и 1962. године, побједио је на међународном шаховском турниру који се одиграо у Италији (Империја). Овдје смо поменули само највеће успјехе Чабаркапе и Баретића, али то је само мали дио из њихове богате шаховске каријере. Изузетне резултате ова два шаховска великана, у конкуренцији слијепих шахиста, овом приликом нећемо набрајати, али само по себи, они се свакако и подразумијевају.
Сходно оваквој шаховској традицији, тј. заинтересованости слијепих за шах, Савез слијепих Републике Српске је уложио и улаже много напора на очувању и развоју шаховске дјелатности. Упркос тешком послијератном стању успјели смо организовати више сусрета шаховске репрезентације ССРС са репрезентацијама Савеза слепих Србије и Војводине. Наша екипа је на екипном првенству слепих Србије 2000. године у Кладову заузела прво мјесто.
У Савезу слијепих РС шаховска активност се спроводи кроз организовање такмичења на локалном нивоу (међуопштинске и градске организације), организовање и учешће на разним позивним такмичењима и пријатељским шаховским сусретима. Као плод овакве активности, Савез је до сада организовао девет републичких појединачних шаховских првенстава за мушкарце, три екипна, шест за жене и прво државно, а на другом и трећем, која су се одржала у Мостару и Сарајеву, наши шахисти су такође играли запажену улогу. Савез је на свим наведеним првенствима, уз обављање различитих организационих послова и улагање материјалних средстава, осигурао и медаље, дипломе, пехар за побједника и новчане награде за најбоље пласиране шахисте и шахисткиње.

МЕЂУНАРОДНА ТАКМИЧЕЊА:

Такмичари Савеза слијепих Републике Српске узимали су учешће и на међународним спортским и шаховским такмичењима.

У 2010. години наш шахиста, Момир Ашоња, је учествовао на Свјетском шаховском првенству које је одржано у Београду те остварио пласман у средини табеле између 126 шахиста чиме је оправдао своје учешће.

Исте године упутили смо Ханку Чалдаревић и Јовицу Радановића на Европско првенство у куглању које се одржало у Словачкој. Ханка Чалдаревић је, у категорији Б-1 за жене, заузела 7. мјесто док је Јовица Радановић, у истој категорији за мушкарце, освојио сребрну медаљу.

У мају 2011. године одржано је Свјетско првенство у куглању за слијепе, у Сарајеву. На том такмичењу наш такмичар Јовица Радановић остварује још већи успјех и постаје свјетски првак и обара свјетски рекорд у обореним чуњевима.